SAMOHRANI ILI SAMOSTALNI RODITELJ - RAZLIKA

Samohrani ili samostalni ili....

Budući da se u našoj zakonskoj regulativi ne definiše dovoljno precizno razlika između samohranog roditelja i samostalnog staratelja (uz još prilično veliki broj nedorečenih i nedovoljno preciznih formulacija samostalnog i zajedničkog starateljstva) tu "rupu" u definiciji statusa neki zloupotrebljavaju ponidaštavajući sam naziv "samohrani" roditelj u smislu nekih čak i malicioznih komentara, pa ćemo zbog toga pokušati ovde na jednostavan način da objasnimo suštinu i baš uprostimo problematiku radi lakšeg razumevanja.

Samohrani roditelj je onaj roditelj koji je, na primer, izgubio svog bračnog saputnika (udovac/udovica) ili je iz nekog drugog zakonski dokazivog razloga (zbog koga drugi roditelj ne može učestovati u vršenju roditeljskog prava) ostao samostalni staratelj svoje dece. Ipak, u našoj praksi se za slučaj samostalnog vršenja roditeljskog prava, koje je izvedeno iz dužnosti roditelja, mnogo češće koristi termin "SAMOHRANI RODITELJ" što i u bukvalnom prevodu znači - "onaj koji sam sebe hrani - odnosno onaj koji sam hrani svoju decu". Određena grupacija ljudi je digla glas protiv ovog termina sa objašnjenjem da je nemoguće da jedan roditelj bude "samohrani" ako je drugi roditelj živ, brine o detetu uprkos razvodu, plaća alimentaciju.... I to tako sročeno zaista i ima smisla.

Ali, kao i mnogo štošta u ovoj zemlji, i ovde dolazi do "brkanja" nekih lončića. A to se, pre svega, odnosi na gotovo učestalu praksu da drugi roditelj (bez prozivanja po polovima) retko plaća alimentaciju svom detetu. Pa se onda dolazi do tog apsurda: "DA, TI NISI SAMOHRANI RODITELJ JER I DRUGI RODITELJ JE TU, ALI DA, TAJ DRUGI RODITELJ SVOM DETETU NE PLAĆA ZAKONSKI ODREĐENO IZDRŽAVANJE. PA TI, IPAK, ZVAN SAMOHRAN ILI SAMOSTALAN, SAM HRANIŠ SVOJE DETE."

Zbog ovog pravnog, društvenog i kulturološkog nonsensa koji izaziva salve negodovanja sa raznih strana, sporenja, uvrede i nepotrebne antagonizme zaista je neophodno pokrenuti inicijativu da se zakonski precizno definiše status SAMOSTALNOG STARATELJA i status SAMOHRANOG RODITELJA. Koje su razlike, ima li razlika, koja su prava i obaveze ovih kategorija i koje bi im se eventualne privilegije zbog statusa mogle ostvariti.

P.S.
Ovaj tekst nije pisao pravnik, već samohrano-samostalno-nesamostalne mame, kakogod nas već ovo društvo tretira (a više nas i ne tretira) i baš zato što nismo pravnice, a teraju nas da čitamo i bavimo se onim što nam nije vokacija jer nas vređaju ponidaštavanjem i navodnom našom zloupotrebom termina "samohran" APELUJEMO OVIM PUTEM DA SE MAKAR OVAJ STATUS LEKSIČKI DEFINIŠE KAKO VALJA. O alimentacijama, nebrizi o deci, zanemarivanju roditeljskog prava (koje je, pak, proizašlo iz OBAVEZE) neki drugi put...


Evo i linka za Porodični zakon republike Srbije: http://www.minrzs.gov.rs

slika: http://www.mag24h.com

KAKO DETETU OBJASNITI RAZVOD - SAVETI PSIHOLOGA

Dragi roditelji, prezentovaćemo vam ovde nekoliko saveta psihologa na temu kako deci objasniti razvod ako su deca mlađeg uzrasta, do recimo 6 godina. Savet su skraćeni jer se o ovoj temi može jako puno pričati ali su korisni kao početak. Za ostalo se možete obratiti dečijem psihologu u svom gradu da vam, u skladu sa konkretnom situacijom pomognu.

Deca nisu igračke...

1) Deci nikako ne treba pričati negativno o drugom roditelju, ma šta on radio, nama uradio ili kako god. To važi za oba roditelje. Jer dete ne treba da zna niti da ga se u tako malom uzrastu tiče poremećeni odnos njegovih roditelja. Ukoliko su roditelji u kontaktu i dete viđa oba, oba roditelja moraju da progutaju svoj ponos i samo jednu misao da imaju u glavi kada su sa detetom: JA SAM SA DETETOM, A NE SA BIVŠIM SUPRUŽNIKOM/SUPRUGOM.

2) Deca nižeg uzrasta stvari doživljavaju jako lično pa čak i kada im kažete na primer "Tata/mama nas je ostavila, otišla... ali ti nemaš nikakve veze sa tim...." dete će to ipak interpretirati ovako: "Aha, ja sam centar sveta, sunce se vrti oko mene, dakle i tata-mama su otišli opet zbog mene." Jer deca smatraju da ceo svet postoji zbog njih da su oni njegov centar pa donose pogrešne zaključke i povezuju izjave koje nisu povezane čak i kada smo im eksplicitno rekli da te stvari nisu povezane.

3) Mnogi roditelji se plaše da će ako o drugom roditelju pričaju pozitivno, kakav god on bio, njega glorifikovati i na taj način lagati dete i povređivati ga. Ali, uvek imajte u vidu šta je za vaše dete najbolji interes. I treba dete da misli da mu je drugi roditelj dobar i da ga voli, ne bi li izraslo u zdravu ličnost, što naravno ne znači da od drugog roditelja, koga na primer uopšte nema u vaspitanju deteta pravite super-stara i akcionoh heroja jer sve što je nerelano nije dobro i štetno je po dete. Ako roditelj ne dolazi, kako onda može biti baš super-extra-najbolji? Ali, i ako detetu pričate negativno o roditelju, makar i sve to bila istina: ostavio nas, otišla, ne javlja se... to ponovo ima negazivnu posledicu po dete jer, kao što smo gore rekli, dete sebe smatra centrom sveta pa će sve te negativne stvari ponovo povezati sa sobom - da je ono krivo za to. A u slučaju preterane glorifikacije, kako bi se eventualno odložila istina da postoji problem u odnosu bivših supružnika pa jedan od njih postaje super-star, neminovono je da će dete, kada u jednom trenutku bude dovoljno zrelo, shvatiti istinu pa će opet neminovno doći i do razočaranja i čak okrivljivanja drugog roditelja što ga je lagao.

4) Dakle, dragi moji, šta je za dete najbolje? Najbolje mu je iskreno reći da su se TATA i MAMA nekada voleli, da su se TATA i MAMA rastali jer su prestali da se vole, da je to nešto što se u svetu normalno dešava i da njegova porodica nije posebna i drugačija zbog toga, kao ni ono samo. Ima i druge dece koje žive samo sa jednim roditeljom i to nije ništa neobično, niti strašno. Pokažite mu te primere, jer ih, nažalost ima sve više, kako bi shvatilo da se ne razlikuje i da ima istih kao što je i on. Ako vam ovo zvuči grubo, koristim se samo detinjim jezikom i rezonom, da biste shvatili kako sa njima treba pričati (:)) Dakle, mnogo je važno da dete isključite iz bilo koje priče o tome zašto tata i mama ne žive više zajedno jer taj "problem" MORA OSTATI baš SAMO TATIN I MAMIN. Jer dete će povezati sve sa sobom i sebe će kriviti čak i kada mu sa najboljim namerama pričate i kažete da ono nema nikakve veze sa time. Tako funkcioniše detetov mozak na manjem uzrastu.

A kako dete bude raslo, sazrevaće i ono pa će samo i uvuđati šta se tu sve zapravo desilo i ko je tu ko. Deca, ipak, znaju da prepoznaju pravdu od nepravde i istinu od laži! Zato ih vaspitavajte dobro da postanu dobri ljudim i ne koristite ih da se preko njih svetite bivšem supružniku niti da isklajujete svoju povređenu sujetu. Sakatite sopstveno detete!

***********

AUTOR: BILJANA LUKOVIĆ - nisam psiholog po vokaciji , ali sam ovaj tekst napisala iz ličnog iskustva i saradnje sa psihološkinjom niškog "Doma zdravlja" kojoj sam se javila na konsultacije kada me je sin počeo da pita za oca. Budući da nisam želela, niti želim da svog sina psihološki "unakazim" nesrećnim objašnjenjem i greškom bez želje da se pogreši, jer ga volim najviše na svetu i želim mu samo dobro, obratila sam se za pomoć stručnoj osobi koja mi je jako puno pomogla. Pa vam, drage mame, zbog toga i prenosim ovo svoje, pozitivno iskustvo. Naravno da je ova tama večita i biće otvarana još puno puta, ali biti upućen u problematiku kako valja, olakšaće borbu sa njom. Eto, to je moj skromni doprinos nama, samohranim mamama. :)

foto: http://www.pressonline.rs

ISTINITA PRIČA - MAME NAM PRIČAJU

Drage mame, evo jedne priče koju smo dobili od naše drage mame Dušice Jovanović. Kratka je, bez mnogo detalja, ali je iskrena i baš takva kakvom je majka oseća. Pa vam je i prenosimo baš onako kako nam je mama i pisala. 

Deca sve osećaju...

"Prošlo je godinu i tri meseca kako nas je ostavio otac mog deteta. Odjednom, bez najave, bez svađe... Nije podneo obaveze koje dolaze sa rođenjem deteta. Za ovih godinu dana od kako traje brakorazvodna parnica, svog sina nije video više od 5 puta a dete sada ima 19 meseci, i na zna oca, ni bilo koga od njegovih. Ne zato što ja branim da ga zna, nego zato što ga, jednostavno nema... Ne može se na silu ništa...

Suđenje.. Uh! To je stres! Sve je na mojoj strani, obaveze i briga za dete, a on uživa. Čak se juče nije ni pojavio na sudu. Kaže mi: "Ne možes mi ništa, nećeŠ (!) dobiti ni dinara nikada! Dete neka još malo bude kod tebe, a posle će zaboraviti da postoji mama..." 
Na to sudije i socijalni radnik sležu ramenima. Izgleda da radnici istih nemaju vremena za vežbanje posle posla, pa vezbaju u toku radnog vremena. Kazu, zdravo je vežbati. Sleganje ramenima! 

Ma, drage mame kojima se obraćam, ja baš imam problem da pišem kratke priče. Ne mogu ni da se naljutim tu, niti da bilo šta objasnim. Ako ne valja ova priča, opet ću je napisati, ali mi je to stvarno problem. Jer kako da svoju tugu, koja traje više od godinu dana, kažem u stotinak reči! Teško je to... "


Dušica Jovanović

foto:  http://www.story.rs

RAZVOD - zakonska regulativa

XIV Razvod

-na koji se način pokreće postupak za razvod braka
Materija bračnih sporova u Srbiji je regulisana Porodičnim Zakonom Republike Srbije (sl gl br 18/2005). Tipičan primer bračnog spora je spor koji nastaje u vezi sa razvodom braka. Inicijalni akt kojim se pokreće brakorazvodna parnica može biti tužba za razvod braka ili predlog za sporazumni razvod braka.U slučaju da se parnica za razvod braka pokreće tužbom supružnici mogu tražiti razvod braka ako su bračni odnosi ozbiljno i trajno poremećeni ili se objektivno ne može ostvariti zajednica života supružnika (član 41. PZ). U drugom slučaju kada se postupak pokreće predlogom za sporazumni razvod braka potrebno je da supružnici ovakav sporazumni predlog sačine u pisanoj formi. Dalje, sporazum o razvodu obavezno sadrži i pismeni sporazum o vršenju roditeljskog prava i pismeni sporazum o deobi zajedničke imovine. Sporazum o vršenju roditeljskog prava može imati oblik sporazuma o zajedničkom vršenju roditeljskog prava ili sporazuma o samostalnom vršenju roditeljskog prava(.član 40.PZ)

-koji su razlozi za razvod braka
Razlozi za razvod braka su sve one okolnosti koje u konkretnom slučaju dovode do toga da su bračni odnosi ozbiljno i trajno poremećeni ili se objektivno ne može ostvariti zajednica života supružnika

-koje su posledice razvoda na
a) lične odnose supružnika
Zakon ne predviđa nikakve posledice razvoda braka na lične odnose supružnika.

b)podelu imovine
Razvod braka ima za posledicu deobu zajedničke imovine. Deoba zajedničke imovine, u smislu Porodičnog Zakona, podrazumeva utvrđivanje suvlasničkog odnosno supoverilačkog udela svakog supružnika u zajedničkoj imovini. Deoba zajedničke imovine može se vršiti kako za vreme trajanja braka, tako i posle njegovog prestanka.Supružnici mogu zaključiti sporazum o deobi zajedničke imovine i tada je u pitanju sporazumna deoba. Ako supružnici ne mogu da se sporazumeju o deobi zajedničke imovine, deobu zajedničke imovine vrši sud.
Pretpostavka je  da su udeli supružnika u zajedničkoj imovini jednaki.

c) ma maloletnu decu, i opisati razlike kada je razvod po tužbi ili sporazumno
Kada je u pitanju postupak koji se vodi po tužbi za razvod braka, u izreci presude kojom se brak razvodi sud mora odlučiti o vršenju roditeljskog prava. ako je brakorazvodna parnica pokrenuta predlogom za sporazumni razvod braka sastavni tog tog sporazuma mora biti i sporazum o vršenju roditeljskog prava. Roditelji se mogu sporazumeti da roditeljsko pravo vrše zajednički ili samostalno a sud će ovakav sporazum prihvatiti ukoliko nađe da je on u najboljem interesu deteta.

d) izdržavanje supružnika
Tužba za izdržavanje supružnika može se podneti najkasnije do zaključenja glavne rasprave u bračnom sporu.izuzetno, bivši supružnik koji iz opravdanih razloga nije podneo tužbu za izdržavanje u bračnom sporu može je podneti najkasnije u roku od godinu dana od dana prestanka braka, odnosno od dana kada mu je učinjeno poslednje faktičko davanje na ime izdržavanja.

-šta znači pravno razvajanje u praktičnom smislu, koji su uslovi i posledice
Srpsko pravo ne poznaje institut pravnog razdvajanja

-koji su uslovi za poništenje braka i šta u praksi znači poništenje braka
Poništenje braka je jedan od načina prestanka braka. značajno je ukazati da poništenje braka proizvodi pravno dejstvo od momenta pravosnažnosti presude kojom se brak poništava. Dakle, u bračnom pravu ništavost deluje pro futuro. Do poništanja braka može doći iz razloga apsolutne ništavosti ili relativne ništavosti – rušljivosti. Procesni značaj razlikovanja apsolutne ništavosti i relativne ništavosti (rušljivost) je u postojanju prekluzivnih rokova za podnošenje tužbe kada su u pitanju rušljivi brakovi.
Brak je ništav ako su ga sklopila dva lica istog pola, ako izjave volje supružnika nisu bile potvrdne ili ako brak nije sklopljen pred matičarem.
Potom, brak je ništav ako nije sklopljen radi ostvarivanja zajednice života supružnika, ali se ovakav brak neće poništiti ako je zajednica života supružnika naknadno uspostavljena.
Okolnost koja brak čini ništavim je i bračnost. Naime, brak je ništav ako je sklopljen za vreme trajanja ranijeg braka jednog supružnika ali, novi brak neće se poništiti ako je raniji brak u međuvremenu prestao.
Potom,brak je ništav ako ga je sklopilo lice nesposobno za rasuđivanje ali ako ovo lice naknadno postane sposobno za rasuđivanje, brak je rušljiv.
Dalje,brak je ništav ako su ga međusobno sklopili krvni, adoptivni ili tazbinski srodnici između kojih nije dozvoljeno sklapanje braka. Međutim,  brak između tazbinskih srodnika ne mora se poništiti ako postoje opravdani razlozi.
Takođe,brak je ništav ako su ga međusobno sklopili staratelj i štićenik.

Uzroci relativne ništavosti čije postojanje brak čini rušljivim su:
-maloletstvo
brak je rušljiv ako ga je sklopilo maloletno lice bez dozvole suda.
-prinuda

Brak je rušljiv ako je na njegovo sklapanje supružnik pristao pod prinudom.
Prinuda postoji kada je drugi supružnik ili neko treći silom ili pretnjom izazvao opravdan strah kod supružnika i kada je on zbog toga pristao na sklapanje braka.strah se smatra opravdanim kada se iz okolnosti vidi da je ugrožen život, telo ili drugo značajno dobro jednog ili drugog supružnika odnosno trećeg lica.

-zabluda
Brak je rušljiv kada je na njegovo sklapanje supružnik pristao u zabludi o ličnosti drugog supružnika ili o nekoj njegovoj bitnoj osobini.Zabluda o ličnosti postoji kada je supružnik mislio da sklapa brak sa jednim licem, a sklopio je brak sa drugim licem (zabluda o fizičkoj ličnosti), odnosno kada je sklopio brak sa licem sa kojim je želeo, ali to lice nije ono za koje se izdavalo (zabluda o građanskoj ličnosti), a supružnik koji je u zabludi ne bi sklopio brak da je za to znao.Zabluda o nekoj bitnoj osobini postoji kada se radi o takvoj osobini zbog koje supružnik koji je u zabludi ne bi sklopio brak da je za nju znao.

-koje su pravne posledice poništenja braka
Poništenje braka proizvodi pravno dejstvo od momenta pravosnažnosti presude kojom se brak poništava. Dakle, u bračnom pravu ništavost deluje pro futuro.U vezi sa deobom imovine bivših supružnika čiji je brak prestao poništajem primenjuju se ista pravila kao kada je reč o prestanku braka razvodom.

-da li postoje alternativni našini rešavanja brašnih sporova bez odlaska na sud
Srpsko pravo ne predviđa mogućnost alternativnog rešavanja bračnih sporova bez odlaska na sud. To naravno ne znači da supružnici pre pokretanja ili u toku sudskog postupka ne mogu postići sporazum o svim spornim pitanjima koja između njih postoje primenom vansudskih metoda kao što je medijacija.

-gde se podnosi zahtev (tužba) za razvod braka ili poništenje braka
Tužba za razvod ili poništenje braka podnosi se osnovnom sudu. o osnovanosti tužbenog zahteva odlučuje se u parničnom postupku. Mesna nadležnost određuje se prema prebivalištu odnosno boravištu tuženog ili prema mestu poslednjeg zajedničkog prebivališta supružnika.

-šta mora da sadrži tužba/predlog i koja se dokumenta moraju dostaviti u prilogu
Tužba,mora da sadrži sve ono što je potrebno da bi se po njoj moglo postupiti a, naročito treba da sadrži: označenje suda, ime i prezime, prebivalište ili boravište, stranaka, njihovih zakonskih zastupnika i punomoćnika ako ih imaju, predmet spora, sadržinu izjave i potpis podnosioca.ako izjava sadrži kakav zahtev, stranka je dužna da u podnesku navede činjenice na kojima zasniva zahtev, kao i dokaze kad je to potrebno.Kada je u pitanju predlog za sporazumni razvod braka sastavni deo ovog sporazuma moraju biti sporazum o vršenju roditeljskog prava i sporazum o deobi zajedničke imovine.

-da li u postupku razvoda stranke mogu dobiti besplatnu pravnu pomoć
Da, videti u delu o besplatnoj pravnoj pomoći

-da li je moguća žalba na odluku o razvodu tj. poništenju braka
Žalba je u ovim vrstama sporova dopuštena i može se izjaviti Apelacionom sudu preko osnovnog suda koji je doneo odluku koja se žalbom pobija.

-kako se strana odluka o razvodu priznaje u Srbiji
Postupak priznanja strane sudske odluke pokreće se podnošenjem predloga Višem sudu koji je nadležan za odlučivanje u prvom stepenu. Materija priznanja i izvršenja stranih sudskih odluka u Srbiji je regulisana Zakonom o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja ("Službeni list SFRJ", br. 43/82, 72/82, "Službeni list SRJ", br. 46/96,"Službeni glasnik RS", br. 46/2006)Strana sudska odluka izjednačuje se sa odlukom domaćeg suda i proizvodi pravno dejstvo u Srbiji samo ako je prizna sud Sud Republike Srbije.Stranom sudskom odlukom smatra se i poravnanje zaključeno pred sudom (sudsko poravnanje).Takođe, stranom sudskom odlukom smatra se i odluka drugog organa koja je u državi u kojoj je donesena izjednačena sa sudskom odlukom, odnosno sudskim poravnanjem.Da bi sud priznao stranu sudsku odluku potrebno je da je podnosilac zahteva za priznanje uz tu odluku podneo i potvrdu nadležnog stranog suda, odnosno drugog organa o pravnosnažnosti te odluke po pravu države u kojoj je donesena. Podnosilac zahteva za izvršenje strane sudske odluke, pored potvrde o pravosnažnosti, treba da podnese i potvrdu o izvršnosti te odluke po pravu države u kojoj je donesena.

-kom sudu se podnosi prigovor na predlog za priznanje strane odluke, koji se postupak primenjuje u tim slučajevima
Prigovor na predlog za priznanje strane sudske odluke podnosi se sudu kojem je podnet predlog za priznanje, dakle Višem sudu kao stvarno nadležnom.

-koji se zakon primenjuje u postupku razvoda braka lica koji ne žive u Srbiji ili su različitih nacionalnosti
Prema odredbi člana 35 Zakona o rešavanju sukoba Zakona sa propisima drugih Zemalja za razvod braka merodavno je pravo države čiji su državljani oba bračna druga u vreme podnošenja tužbe.Ako su bračni drugovi državljani različitih država u vreme podnošenja tužbe, za razvod braka merodavna su kumulativno prava obe države čiji su oni državljani.
Ako se brak ne bi mogao razvesti po pravu određenom na ovaj način, za razvod braka merodavno je pravo Srbije, ako je jedan od bračnih drugova imao u vreme podnošenja tužbe prebivalište u Srbiji. Isto tako,ako je jedan od bračnih drugova državljanin Republike Srbije, koji nema prebivalište u Srbiji, a brak se ne bi mogao razvesti na opisani način, za razvod braka merodavno je pravo Srbije.

tekst preuzet: http://www.mpravde.gov.rs
foto: http://www.politika.rs

Zajedničko starateljstvo - dobro rešenje ili ne?

                                                                                                                Kada dođe do razvoda braka, važno pitanje je kome će pripasti starateljstvo nad detetom.

Aktuelni Porodični zakon nudi najbolje rešenje za dete - zajedničko starateljstvo.
Zajedničko starateljstvo je zahtevan model za roditelje. Bivši supružnici bi trebalo da se ponašaju kao da su i dalje u braku, ali  da prihvataju nove partnere i sve drugo što život nekadašnjeg bračnog druga donosi, rukovodeći se svešću da postupaju najbolje za svoje dete. Sudeći prema dosadašnjim iskustvima, tek retki uspešno ostvaruju ovaj model brige o detetu.
Razvod braka je stresna situacija za partnere i decu podjednako. Ukoliko su konflikti svedeni na minimum i supružnici se opredele za sporazuman razvod, to će biti povoljnija situacija za sve učesnike u teškoj situaciji razvoda braka. Pored činjenice da na taj način može da se prođe sa manje poteškoća, opcija sporazumnog razvoda nudi još jednu, važnu mogućnost za samo dete ili decu.
Prema Porodičnom zakonu, koji je na snazi od jula 2005. godine, kada dođe do sporazumnog razvoda, supružnici mogu da ostvare vršenje roditeljskog prava na dva načina: zaključenjem sporazuma o zajedničkom vršenju roditeljskog prava, ili sporazumom o samostalnom vršenju roditeljskog prava. Zajedničko vršenje roditeljskog prava roditelji mogu da ostvare ukoliko sud proceni da je to u najboljem interesu deteta.
Pismeni sporazum o zajedničkom vršenju roditeljskog prava je u praksi poznat pod terminom «zajedničko starateljstvo». Iako bi već iz samog naziva trebalo da bude jasno šta takav koncept brige o detetu podrazumeva, postoje određene nedoumice. Ovo su odgovori na osnovna pitanja o ovoj, za dete izuzetno povoljnoj zakonskoj mogućnosti.

Iskustva drugih
U SAD-u je uobičajena praksa da se u sklopu sporazumnog razvoda braka i odluke o zajedničkom starateljstvu, koja je uglavnom regulisana u postupku medijacije, sačini roditeljski plan. To je pisani sporazum kojim se roditelji saglašavaju o načinu ostvarivanja roditeljskih prava i dužnosti po prestanku bračnog života. Takav sporazum treba da sadrži odredbe o tome gde će dete živeti, vremenu i trajanju međusobnih susreta roditelja i deteta, načinu na koji će donositi odluke koje su od značaja za dete (obrazovanje, medicinski zahvati...).

Zajedno i rastavljeni

 Šta je zajedničko starateljstvo?
- Najjednostavnije rečeno, to je situacija u kojoj se brak između supružnika razvodi, ali su i dalje roditelji, i na tom planu nema nekih značajnijih promena u odnosu na dete, osim činjenice da mama i tata ne žive zajedno. Praktično, za dete znači da će se roditelji ponašati kao da su u braku. Zajednički će se dogovarati o svim važnim pitanjima vezanim za život deteta, zajednički donositi odluke i međusobno se obaveštavati o događajima u životu deteta, kao i o svim uočenim promenama. Zatim, dogovaraće se i u vezi obavljanja svakodnevnih dužnosti, kao što su odvođenje deteta u vrtić ili u školu, na sport i slične aktivnosti, ali i u vezi poseta lekaru, i oko svih drugih važnih obaveza.

Sa kim živi dete?
- Sastavni deo sporazuma o zajedničkom vršenju roditeljskog prava jeste i činjenica gde će živeti dete, odnosno šta će se smatrati prebivalištem deteta. Zakon jasno ukazuje na to da se mora znati prebivalište deteta, što znači da nema mesta proizvoljnom tumačenju - «dete će malo da živi kod tebe, a malo kod mene». Dete živi samo sa jednim roditeljem, a dinamika viđanja roditelja sa kojim ne živi je određena dogovorom roditelja i podelom obaveza. U psihološkom smislu, za dete je izuzetno važno da zna gde mu je dom.

U kojoj meri je koncept zajedničkog starateljstva pogodan za dete?
- Model zajedničkog starateljstva je najpogodniji za dete ukoliko je roditeljsko funkcionisanje bivših partnera usklađeno i očuvano, ako nije opterećeno konfliktima ili problemima koji su uslovili razvod braka. Ovaj koncept podrazumeva u potpunosti očuvanu i kvalitetnu komunikaciju među roditeljima, njihove usklađene i funkcionalne vaspitne obrasce, očuvano poverenje i međusobno poštovanje. Na taj način, dete dobija poruku da je i dalje jednako voljeno od strane oba roditelja i sprečava se traumatičan osećaj gubitka zbog razdvajanja oca i majke.

  Kako to izgleda u praksi?
- Čini se da je prevazilaženje svih konfliktnih situacija koje su dovele do razvoda preveliki zahtev za roditelje, a to predstavlja osnovu za dalje zajedničko staranje o detetu. Dogovor, međusobno poštovanje, uvažavanje, kulturno ophođenje, komunikacija - kao da su apstraktni pojmovi za roditelje kada je reč o interesu zajedničkog deteta.
Razvod je vreme velikih promena, a na koji način će se prevazići, zavisi od mnogo faktora. Istraživanja su pokazala da se deca čiji su roditelji okončali brak bez svađa i velikih reči, brže oporavljaju u odnosu na decu koja su prisustvovala burnim i žestokim raspravama. Ukoliko su se roditelji neprestano svađali, ili je atmosfera u kući odisala napetošću, besom, tugom - razvod roditelja može da predstavlja olakšanje za dete.

Koliko je prisutan model zajedničkog starateljstva kod nas?
- Nažalost, u našoj sredini nije zastupljen u meri u kojoj bi to bilo poželjno. Prema evidenciji Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu, tokom 2009. godine su se nadležni sudovi češće obraćali ovoj ustanovi za mišljenje u vezi sa predlozima za sporazumne razvode brakova u odnosu na tužbe. Ali, reč je pre svega o sporazumima o samostalnom vršenju roditeljskog prava. Ipak, tokom prošle godine, Gradski centar za socijalni rad u Beogradu je primio 567 zahteva od strane sudova za procenu sporazuma roditelja, u odnosu na 452 zahteva za mirenje po tužbi za razvod braka. Nažalost, nije evidentiran nijedan zahtev suda za dostavu mišljenja u vezi predloga za zajedničko vršenje roditeljskog prava. To ne znači da ovih predloga nije bilo u proteklom periodu na području Beograda, već da ih naš način evidentiranja posebno ne izdvaja.

Kako ostvariti komunikaciju koja je najpogodnija za dete?
- Za dete je veoma važna postojanost, doslednost, kao i podrška i ljubav oba roditelja. Dete nikada ne treba staviti u poziciju da bira između roditelja. Razvod treba da bude prestanak braka, a ne prestanak roditeljstva.

 Kako olakšati razvod detetu? - Dete je u veoma nezavidnom položaju ukoliko nije adekvatno pripremljeno od strane oba roditelja, upoznato sa planovima roditelja u vezi njegove dalje organizacije života, i to na način koji je prilagođen njegovom uzrastu i zrelosti. Za dete je važno saznanje da su roditelji doneli odluku o razvodu i da ono nije krivo zbog toga što tata i mama neće živeti zajedno. S obzirom da je to situacija koja je za dete puna otvorenih pitanja, potrebno mu je omogućiti da postavlja pitanja, da iskaže svoja osećanja i strahove.
Na neka pitanja, roditeljima neće biti jednostavno da odgovore. Ipak, važno je da daju odgovore koji su prilagođeni uzrastu deteta i da odgovaraju realnosti.

Da li je model zajedničkog starateljstva preporuka u slučaju razvedenog braka?
- Ukoliko su ispunjeni navedeni preduslovi, ako je to rešenje prihvatljivo za oba partnera, i ukoliko će takvo rešenje da osigura emocionalnu stabilnost za dete, onda koncept zajedničkog starateljstva jeste preporuka kada dođe do razvoda braka.

Šta kaže zakon?Sporazum o zajedničkom vršenju roditeljskog pravaČlan 76.
(1) Sporazumom o zajedničkom vršenju roditeljskog prava, roditelji deteta pismeno se saglašavaju da će roditeljska prava i dužnosti obavljati zajednički, međusobnim sporazumevanjem, koje mora biti u najboljem interesu deteta.
(2) Sastavni deo sporazuma o zajedničkom vršenju roditeljskog prava jeste i sporazum o tome šta će se smatrati prebivalištem deteta.

Tekst je nastao u saradnji sa Oliverom Simendić, psihologom, specijalistom porodične medijacije iz centra za analitičko-istraživački rad Gradskog centra za socijalni rad.
Milica Gacin

TEKST PREUZET SA:  http://www.yumama.com
foto:   http://www.lifeconnect.rs

RAZVOD - DA ILI NE?

Donosimo vam životnu priču jedne majke koja je u dilemi da li da se razvede ili da ostane u braku, uz strah da će joj muž oduzeti dete. Za pomoć se obratila "Autonomnom ženskom centru" koji joj je dao preporuke i savet. Pročitajte, nejpre, njenu priču, a onda i preporuku "Autonomnog ženskog centra". Ukoliko imate sličnih problema, možda će vam ova priča pomoći.

"U braku sam 2.godine i trpim psihičko maltretiranje, konstantno nipodaštavanje, omalovažavanje. Imamo ćerkicu od 20.meseci. Ja trenutno nisam zaposlena, brinem o detetu dok još malo ne ojača imunitet da bi pošla u kolektiv.
Htela bih da se razvedem jer će konstantne svađe loše uticati na dete. Ona zaslužuje mnogo bolje... Imam gde da se vratim i mogu da stvorim sve uslove da Helena bude srećna. Verujte mi da ja u ovom braku nemam ništa... Nemam čak ni osnovno zdravstveno osiguranje već godinu dana jer ON kaže da ću ga dobiti kada sama budem počela da radim, a da ne govorim o ostalim stvarima koje nemam pored čoveka koji zarađuje i više nego dovoljno za normalan život. Uz sve to dobijam uvrede. Osećam se kao krpa kojom se briše pod. Namam nikakve informacije gde ide novac, ponekad mi da džeparac od 200, 300, 500 dinara. Uglavnom mi roditelji i brat kupuju garderobu i stvari za ličnu higijenu. Sve u stanu i oko deteta radim sama. Nikada mi nista nije pomogao! Čak neće ni da je pričuva dok peglam, nego nju držim u jednoj ruci, a peglu u drugoj. Vrhunac agonije je taj što pije alkohol kada prevozi dete i mene (čak i na udaljene relacije). Počinjem da strahujem za naše živote....
Rekla sam mu da želim razvod, ali preti da će uzeti najboljeg advokata i da će mi oduzeti starateljstvo. Da li možete da mi date bilo kakve smernice šta treba da radim, kome da se obratim? Strah me je od svega i ne znam kome da se obratim."

Interes deteta na prvom mestu

Odgovor koji je primila od "Autonomnog ženskog centra": 

"Poštovana,

Pažljivo sam pročitala vaše pismo i razumela da se nalazite u situaciji psihičkog, fizičkog i ekonomskog nasilja koje nad vama vrši vaš suprug. Pre svega želim da podržim to što ste nam se obratili, jer je prepoznavanje nasilja prvi korak u izlasku iz njega. Odluka o reagovanju zahteva veliku hrabrost i jačinu – sigurno je da je vi posedujete, što je za vas i vaše dete vrlo važno i dobro.

Razumela sam da vas suprug omalovažava, i da vas ograničava u finansijskom smislu. To je čest problem zbog čega su žene u odredjenoj meri sputane da realizuju konkretne korake u izlasku iz nasilja. Svakako je dobro ako imate podršku drugih bliskih osoba – za žene koje proživaljavaju partnersko nasilje jako je važna podrška osoba od poverenja.

Pretnje preuzimanjem starateljstva nad detetom od strane muškarca su česte kad je pitanju nasilje od strane partnera. Iako postoji mogućnost u nekim slučajevima da je muškarac na poziciji moći, najčešće se radi o pretnjama koje služe u svrhu zastrašivanja žene i pojačavanjem kontrole nad njom, kako bi se ona ograničila u svojim reakcijama. Važno je da znate da je za starateljstvo najvažniji kapacitet za roditeljstvo, odnosno da se ono odredjuje prema tome ko je adekvatan roditelj, a da finansijske okolnosti nisu presudne. Vi se svakako možete obratiti centru za socijalni rad na vašoj opštini, možete im se obratiti usmeno, a možete podneti i pisanu prijavu. Takodje, ukoliko udjete u brakorazvodni postupak, možete uz to podneti i prijavu za nasilje u porodici, uz koje možete tražiti mere zaštite od daljeg nasilja (uznemiravanja ili prilaska).

Vi se svakako možete obratiti i policiji. U slučaju da se desi nasilni incident ili da se vi plašite da bi se mogao desiti, šaljem vam broj za celu Srbiju odeljenja policije za nasilje u porodici: 0800-100-600.

Život u nasilju utiče na snage i resurse žene, umanjuje vremenom kapacitete da mu se odupre. Takodje, život u nasilju može da proizvede osećanje nesigurnosti, bespomoćnosti, da se umanji samopouzdanje žene koja ga preživljava. To važi i za decu koja svedoče nasilju – ona mogu usvojiti takav model ponašanja ili se povući i ne prepoznavati ga kasnije u životu ako bude prisutno. Zbog toga svega, i zbog prava da ne trpe nasilje, mi podržavamo i osnažujemo žene da izadju iz nasilja. Važno je, medjutim, uz zrelu odluku da reagujete, da imate i plan izlaska iz nasilja. Plan podrazumeva da potražite podršku od bliskih osoba, isplanirate da li ćete ulaziti u postupke i koje, i ono što je najvažnije – da isplanirate svoj sigurnosni plan, odnosno kako da maksimalno povećate svoju bezbednost i umanjite rizike. Na ovoj strani možete pronaći neke opšte smernice o povećanju svoje sigurnosti: http://www.womenngo.org.rs/images/publikacije-novo/Sigurnosni-plan_2011.pdf . Važno je da vam kažem da su naša iskustva takva da muškarci mogu postati još nasilniji onda kad žena odluči da ga napusti, razvede se, ili mu to najavi. Zbog toga je važno da se obezbedite i da rizike što više umanjite.

Takodje, mi vam možemo biti podrška u sastavljanju individualnog plana izlaska iz nasilja. Možete nam se javiti na SOS telefon za psihološku podršku 011/266-2222 (radi svakog radnog dana od 10 do 20h), gde možemo razgovarati o vašoj situaciji. Naš centar takodje nudi usluge besplatne pravne pomoći. Njima se možete obratiti na telefon 011/26-56-178 (radnim danima od 10 do 12h, i od 17 do 20h ponedeljkom, utorkom i sredom). Pozivanjem ovih telefona možete zakazati i individualne konsultacije ovde u centru s našom konsultantkinjom, ili sa našom pravnicom. Javite se, tu smo da vas saslušamo, razumemo i podržimo."

Ukoliko imate neki savet, sugestiju ili svoje iskustvo, podelite to sa nama. Pomozite svojim pričama i iskustvima drugim ženama.

SAMOHRANE MAJKE SRBIJE

 SAMOHRANE MAJKE SRBIJE

Drage mame, ova stranica pokrenuta je sa ciljem da aktivno učestvuje u poboljšanju položaja samohranih majki u našem društvu. Poštujemo i poštovaćemo sve dobre očeve koji se staraju o svojoj deci, uprkos razilaženju sa suprugama. To i jeste pravo roditeljstvo - odgovorno, sa ljubavlju. Naša deca ne smeju biti poligon za prepucavanje, što jako često jesu. Zbog toga podržavamo sve dobre RODITELJE, oba pola, koji znaju i razumeju šta stvarno znači biti roditelj. Ipak, nas žena, nažalost ili na sreću, mnogo je više. Zbog toga smo rešile da progovorimo jer naš položaj neće promeniti niko umesto nas. Dobro došle!

SAMOHRANE MAJKE SRBIJE

foto: http://www.superbeba.com