KAKO DETETU OBJASNITI RAZVOD - SAVETI PSIHOLOGA

Dragi roditelji, prezentovaćemo vam ovde nekoliko saveta psihologa na temu kako deci objasniti razvod ako su deca mlađeg uzrasta, do recimo 6 godina. Savet su skraćeni jer se o ovoj temi može jako puno pričati ali su korisni kao početak. Za ostalo se možete obratiti dečijem psihologu u svom gradu da vam, u skladu sa konkretnom situacijom pomognu.

Deca nisu igračke...

1) Deci nikako ne treba pričati negativno o drugom roditelju, ma šta on radio, nama uradio ili kako god. To važi za oba roditelje. Jer dete ne treba da zna niti da ga se u tako malom uzrastu tiče poremećeni odnos njegovih roditelja. Ukoliko su roditelji u kontaktu i dete viđa oba, oba roditelja moraju da progutaju svoj ponos i samo jednu misao da imaju u glavi kada su sa detetom: JA SAM SA DETETOM, A NE SA BIVŠIM SUPRUŽNIKOM/SUPRUGOM.

2) Deca nižeg uzrasta stvari doživljavaju jako lično pa čak i kada im kažete na primer "Tata/mama nas je ostavila, otišla... ali ti nemaš nikakve veze sa tim...." dete će to ipak interpretirati ovako: "Aha, ja sam centar sveta, sunce se vrti oko mene, dakle i tata-mama su otišli opet zbog mene." Jer deca smatraju da ceo svet postoji zbog njih da su oni njegov centar pa donose pogrešne zaključke i povezuju izjave koje nisu povezane čak i kada smo im eksplicitno rekli da te stvari nisu povezane.

3) Mnogi roditelji se plaše da će ako o drugom roditelju pričaju pozitivno, kakav god on bio, njega glorifikovati i na taj način lagati dete i povređivati ga. Ali, uvek imajte u vidu šta je za vaše dete najbolji interes. I treba dete da misli da mu je drugi roditelj dobar i da ga voli, ne bi li izraslo u zdravu ličnost, što naravno ne znači da od drugog roditelja, koga na primer uopšte nema u vaspitanju deteta pravite super-stara i akcionoh heroja jer sve što je nerelano nije dobro i štetno je po dete. Ako roditelj ne dolazi, kako onda može biti baš super-extra-najbolji? Ali, i ako detetu pričate negativno o roditelju, makar i sve to bila istina: ostavio nas, otišla, ne javlja se... to ponovo ima negazivnu posledicu po dete jer, kao što smo gore rekli, dete sebe smatra centrom sveta pa će sve te negativne stvari ponovo povezati sa sobom - da je ono krivo za to. A u slučaju preterane glorifikacije, kako bi se eventualno odložila istina da postoji problem u odnosu bivših supružnika pa jedan od njih postaje super-star, neminovono je da će dete, kada u jednom trenutku bude dovoljno zrelo, shvatiti istinu pa će opet neminovno doći i do razočaranja i čak okrivljivanja drugog roditelja što ga je lagao.

4) Dakle, dragi moji, šta je za dete najbolje? Najbolje mu je iskreno reći da su se TATA i MAMA nekada voleli, da su se TATA i MAMA rastali jer su prestali da se vole, da je to nešto što se u svetu normalno dešava i da njegova porodica nije posebna i drugačija zbog toga, kao ni ono samo. Ima i druge dece koje žive samo sa jednim roditeljom i to nije ništa neobično, niti strašno. Pokažite mu te primere, jer ih, nažalost ima sve više, kako bi shvatilo da se ne razlikuje i da ima istih kao što je i on. Ako vam ovo zvuči grubo, koristim se samo detinjim jezikom i rezonom, da biste shvatili kako sa njima treba pričati (:)) Dakle, mnogo je važno da dete isključite iz bilo koje priče o tome zašto tata i mama ne žive više zajedno jer taj "problem" MORA OSTATI baš SAMO TATIN I MAMIN. Jer dete će povezati sve sa sobom i sebe će kriviti čak i kada mu sa najboljim namerama pričate i kažete da ono nema nikakve veze sa time. Tako funkcioniše detetov mozak na manjem uzrastu.

A kako dete bude raslo, sazrevaće i ono pa će samo i uvuđati šta se tu sve zapravo desilo i ko je tu ko. Deca, ipak, znaju da prepoznaju pravdu od nepravde i istinu od laži! Zato ih vaspitavajte dobro da postanu dobri ljudim i ne koristite ih da se preko njih svetite bivšem supružniku niti da isklajujete svoju povređenu sujetu. Sakatite sopstveno detete!

***********

AUTOR: BILJANA LUKOVIĆ - nisam psiholog po vokaciji , ali sam ovaj tekst napisala iz ličnog iskustva i saradnje sa psihološkinjom niškog "Doma zdravlja" kojoj sam se javila na konsultacije kada me je sin počeo da pita za oca. Budući da nisam želela, niti želim da svog sina psihološki "unakazim" nesrećnim objašnjenjem i greškom bez želje da se pogreši, jer ga volim najviše na svetu i želim mu samo dobro, obratila sam se za pomoć stručnoj osobi koja mi je jako puno pomogla. Pa vam, drage mame, zbog toga i prenosim ovo svoje, pozitivno iskustvo. Naravno da je ova tama večita i biće otvarana još puno puta, ali biti upućen u problematiku kako valja, olakšaće borbu sa njom. Eto, to je moj skromni doprinos nama, samohranim mamama. :)

foto: http://www.pressonline.rs